|
- SVEĆENIK
 Za
svakog savijet i dio srca,
mnogima osmijeh i snaga,
samo za sebe vremena nikad,
niti za bića draga.
Neke oluje duboku su skrite
i vali razbijaju stijenje.
Kratka bonaca u smiraj dana,
al za tren val se penje.
Trese se, huči, grmi i škripi
ta barka od krvi i mesa.
Slomljeni jarbol, svinuto sidro
al pramac gleda nebesa.
Za izlaska sunca ostaci bure
razasute snove love.
Premda polomljen, potonuo nije,
skromni ostaci još plove.
Još nije vrijeme truleži, mulja,
nek čekaju alge, dubina.
I napuklo veslo pomoći može
plovit put visina.
-
Marijan Culjak - župnik
|
