UTEMELJENJE  ZABOČKE  ŽUPE 

Prije četiri stoljeća najveća župa ovog područja bila je župa Sv.Križa u Začretju.Pod ovu prostranu župu pripadali su Zabok i Bedekovčina. Zbog udaljenosti župne crkve i loših putova žitelji  udaljenijih mjesta nisu mogli prisustvovati misi. Zbog toga su mnogi ostajali bez sakramenata.

Za osnutak zabočke župe zaslužan je Baltazar Zaboky, vlasnik zabočkog imanja i podžupan varaždinske županije. On je 9. rujna 1639. za vrijeme kanonske vizitacije arhiđakonata,  pred  zagrebačkim  prepoštom  i  zagorskim  arhiđakonom  Martinom  Bogdanom, iznio svoju namisao  « da želi za spas svoje duše, svojih predaka i potomaka, a ganut ljubavlju prema Bogu i bližnjemu, te na čast Blažene Djevice Marije u Zaboku («in territorio Zabok « ) osnovati  župu».

Svoju želju nije uspio oživotvoriti jer je oko 1650. umro. Njegova  želja  za osnutkom župe ostvarena je  30. travnja 1658. Tog dana došli su u Zabok izaslanici  Zagrebačkog kaptola, Ljudevit pl. Bedeković,arhiđakon bekšinski, te kustos Matija Slovenčić. Pred njima su Suzana Svirčić, Baltazarova majka, zatim  Barbara  Gereczy, Baltazarova supruga, te njegova kći Helena sa  suprugom Nikolom Ratkajem Velikotaborskim, izjavili da osnivaju  Župu  zabočku:

«... ad laudem Dei omnipotentis, Beatissimae Virg. Mariae et omnium sanctorum, signanter autem sanctae Helenae, suae, maiorum et proximorum suorum uti etiam subditorum ad hanc novam parochiam spectantium et applicatorum animae salutem...»

U prijevodu: «...na hvalu ( slavu ) Boga  Svemogućega, na čast Preblažene  Djevice  Marije i svih svetih, posebno pak svete Jelene, na spas duše svoje, svojih predaka i rođaka, kao i podložnika i pripadnika  koji spadaju k toj novoj župi...»

U novu zabočku župu potpali su slijedeći filijali Svetokriške župe: Grabrovecz, Liszichiak, Pavlovecz, Vuchiak, Proszenik, Jakussevecz, Petrova- Goricza, Repovecz, Opetinecz, Medakovecz, Hum, Brachiak ( kurija ) i Dubrava.

Baltazar Zaboky bio je posljednji muški potomak obitelji Zaboky. Udajom njegovih kćeri ( Helene za Nikolu Ratkaya Velikotaborskog i Eve za Baltazara Vojkovića od Klokoča ) patronatsko pravo nad zabočkom župom razdvojilo se na ove dvije obitelji.

CRKVA SV. JELENE 

Već prije utemeljenja župe 1658.  u Zaboku je postojala crkva sv. Jelene. Stajala je na brijegu  povrh  današnjeg  Župnog dvora  kao  kapela  župe  Sveti  Križ  Začretje. Prema predaji, « bila je tako  mala crkvica  da  je  samo  oltar  bio  pod krovom, dočim  je  sav  puk  za  službe  božje  morao stajati  pod vedrim  nebom «  Prvi  put  spominje  se  u  zapisu  kanonske  vizitacije 1639. Bila  je  cijela  zidana  i  imala  oslikani  strop.  Nad pročeljem  se  nalazio  crkveni tornjić  sa zvonom. Veliki  potres koji je  1775. pogodio  Hrvatsko  zagorje, zadao je, ionako trošnoj i slaboj župnoj crkvi, znatna oštećenja. Zbog potpune  trošnosti  crkvica  je 1786. bila potpuno napuštena.

U proljeće  1782. prišlo se gradnji  nove, današnje  župne  crkve sv. Jelene. Gradnju  su započeli  kolatori  župe  grof  Sigismund  Vojkffy  i  udovica  Nikole pl. Vojkovića. Bilo je to za vrijeme  župnika  Lovre  Kocijančića  koji  je  zabočku  župu  preuzeo  1762. Gradnja  crkve  je  sporo  napredovala  zbog  smrti  grofa  Sigismunda 1792. koji  je  i  pokopan  u  samoj  crkvi  pod  oltarom  sv. Josipa. Uskoro  je umro  i  župnik  Kocijančić ( 1794. ) Godine  1803. župnik  Andro  Kukec ( 1794.- 1812. ) podigao je na  pročelju  crkve  toranj  s  jabukom  i  križem. Gradnja tornja  stajala je  1138 forinti.  Godine  1827. crkva  je  bila  izvana  ožbukana.

Već  1778. crkva  je  u  svetištu  bila  oslikana  freskama. Ostali  dio crkve  oslikao je 1878. slikar  Domenic  d' Andrea ( za svotu od 367 forinti ), za vrijeme župnika  Ljudevita  Sartorija. Godine 1904. Rikard  Rojnik iz  Zagreba  s pomoćnikom   Milanom  Strobackom,  naslikao  je  u  svetištu  Evanđeliste, a  nad  bočnim  oltarima  slike  sv. Josipa  i Raspetog  Isusa. Lađu  su  oslikali  Lovro  Sirnik  s  Trškog  Vrha  i  Milan  Stroback.

       GROBLJE I GROBNICE     

Čim  se  gradila  nova  župna  crkva načinjene  su u  njoj dvije  grobnice.  Prva  je  bila  u  svetištu  i  u  nju  su se trebali  pokapati župnici,  te osobe  osobito  zaslužne  za  crkvu. Druga, na  južnoj  strani  crkve  ispod  oltara  sv. Josipa,  bila  je  određena  za  kolatore. U  tu  se  grobnicu  ulazilo  izvana. Župljani  su  se  prije  pokapali  na  groblju  kod  stare  župne  crkve. To je  groblje  napušteno  1807. Novo  je otvoreno  na  jugoistočnoj  strani  današnje  župne  crkve  u  površini  od  636  hvati. Na njemu  se  pokapalo  od 1807. do 1857. kad  je  napušteno. Novo, današnje  groblje  ustrojeno  je  na  nadarbinskom  zemljištu  zvano  Rabinje.

  ŽUPNI  DVOR 

Župni  dvor  stajao  je  1664. god. na  zemljištu  ispod  brijega  na  kojem  je  bila  crkva. Cijeli  je  bio  drven  te  je služio  samo  župniku  za  stan. Mjesto  ovog,  podignut  je  1708.  novi  župni  dvor  na  jedan  kat, također  drven. Godine  1758. bio je taj  stan  u  lošem  stanju, pa ga  je trebalo  popraviti. Kolatori  nisu  htjeli, a  puk  se  nije  moglo  siliti,  jer  je  vladala  velika  bijeda  i  glad.  God. 1771. zapisao  je  vizitator  da  se  župnik  boji  svakog  vjetra, jer  bi  mogao  porušiti  župni  stan i njega  živoga  zakopati. Konačno, župniku  Kocijančiću  uspije,  da  1775. uz  pomoć  župljana  i  svojim  velikim  žrtvama  podigne  novi  drveni  župni  dvor  na  kat  i  popravi  gospodarske  zgrade. Ovaj  je  župni  dvor  stajao  punih  110 god. i  postao  je  trošan,  osobito  uslijed  potresa  1880. god. Nastojanjem  župnika  Ivančana, 1886.god. sasvim  je porušen, te je na istom mjestu  podignut  novi.  Gradila ga je  kolatorica  hipotekarna  banka  u  Budimpešti, kao  vlasnica  zabočkog  imanja. Gradnja  je  stajala  5855  forinti, a  građ. poduzetnik  je  bio Franjo  Chicco  iz  Brežica. Ovaj župni dvor  postoji  i  danas.