Press "Enter" to skip to content

Josipov san

A Josip, muž pravedan, ne htjede je izvrgnuti sramoti, nego smišljaše kako da je potajice napusti. (Mt 1, 19)

Josipov san

Sanjao je Josip maleno imanje,
kućicu na rubu grada Nazareta,Sveti_Josip1
ispred kuće smokvu, maslinu u vrtu,
i odmor na klupi gdje nikom ne smeta.

Sanjao je ženu na kućnome pragu,
kako nježno grli tek rođenog sina,
dok se drugo dvoje po dvorištu igra.
I tim snom mu srce ispuni milina.

I tako je blizu dosanjao snove
da mu treba samo još poneki dan
kako bi maštu obuko u stvarnost.
A onda mu Jahve upada u san.

I najednom sve je posve naglavačke
ništa više nema logike ni smisla.
U srce mu, dosad ispunjeno srećom,
razorna bol i tuga se je stisla.

»U čemu sam krivac? Zašto baš meni?«
Progone ga pitanja svaku noć i dan.
U snu opet Jahve mu objavi:
»Ne boj se, od sada snivaš Božji san!«

Pobožni pravednik sagiba glavu:
»S Jahvom ne mogu voditi boj!
Neka se tvoja sveta volja vrši,
a ja ću biti tihi sluga Tvoj!«

Marijan Culjak, župnik